Паја Јовановић, дизајнер новчаница Краљевине Југославије/Paja Jovanović, dizajner novčanica Kraljevine Jugoslavije

Паја Јовановић, дизајнер новчаница Краљевине Југославије

Паја (Павле) Јовановић рођен је у Вршцу пре сто педесет година. Данас, једна романтична улица у његовом родном граду са дрворедом по средини носи његово име, једна основна школа, ликовни клуб, спомен соба у класицистичкобарокном здању најстарије бивше апотеке, дечја манифестација... Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић отишао је у Беч где је дипломирао на Уметничкој академији. Године 1888. изабран је за члана Српске краљевске академије. Познат као први српски сликар "Европејац", као оријентални сликар предела, ликова ношњи, оружја, историјских композиција, портретиста чувених културних радника, познатих жена, царева и краљева, иконостаса у Новом Саду и Долову... Сликар дефинисан као академски реалиста и импресиониста, добитник многобројних медаља и одликовања чија се остварења данас налазе не само у музејима у Србији већ и у галеријама Европе, Аустралије и Америке.

Мање је, међутим, познато да је наш велики сликар забележен и на страницама историје Народне банке Србије и новчарства као аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница. Врхунски уметници и новац одувек су били у нераскидивој креативној вези. Не само старији метални новац већ и млађи папирни новац често су дизајнирани по врхунским уметничким стандардима од непознатих или сигнираних уметника. Уметник се може јавити као аутор цртежа и као гравер клишеа новчанице према приложеном цртежу. Прва издања југословенских краљевских новчаница штампана су у Француској, а потписали су их чувени француски уметници и гравери Серво, Делош и Фрепон (Ц. Сервеау, Е. Делоче, Г. Фраипонт). Године 1929. штампана је прва новчаница у "нашој фабрици за израду новца", у Заводу на београдском Топчидеру, који у свом велелепном комплексу до данас штампа новац. Његова издања од тридесетих година потписују и врхунски домаћи сликари: Ђорђе Андрејевић-Кун, Васа Поморишац, Паја Јовановић.

Јануара 1933. године у оптицај је пуштена новчаница од 1.000 динара за коју је нацрт израдио Паја Јовановић. Она на себи носи датум 1. децембар 1931. године. На њој је први пут у нашем новчарству приказан лик познате жене - историјске личности, краљице Марије Карађорђевић. На лицу (аверсу) новчанице доминира лик краљице, на средини на воденом жигу лик је краља Александра И, на десној страни је орао у лету. Текст на средини написан је ћирилицом. У доњем левом углу написано је име аутора цртежа  P. YOVANOVITSCH FEC. У десном углу је име гравера  E. DELOCHE SC. (Fec., скраћено од латинског fecit, израдио је; Sc., скраћено од латинског sculpsit, резао је ).

На наличју (реверсу) новчанице лево и десно су представе жена од којих лева држи срп и сноп жита, а десна мач и штит са државним грбом. Текст је писан латиницом. Цртеж је јасан, одаје лакоћу и виртуозност. Подстиче на илузију монументалности. Комбинују се фолклорни елементи и портрет. Новчаницу је издала Народна банка Краљевине Југославије, а штампана је у Заводу на Топчидеру. Потписан је тадашњи гувернер Игњат Ј. Бајлони. Израда клишеа, снимање, рецензија нацрта за новчаницу обављена је у Паризу, у банци у којој је радио и гравер ове новчанице.

За централни лик на новчаници, лик краљице Марије Карађорђевић, Паја Јовановић је користио скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године. Данас се оне налазе у његовом легату у Музеју града Београда. Народна Банка Краљевине Југославије обратила се још 1928. године нашем сликару који је тада живео у Бечу са поруџбином за нацрт за ову новчаницу. Сачувана је преписка Паје Јовановића и тадашњег гувернера Народне банке из 1929. године око израде нацрта и висине хонорара. За овај нацрт наш сликар је награђен великим хонораром од 100.000 динара који је надмашивао тадашње хонораре осталих уметника, аутора нацрта за новчанице.

Изглед папирног новца од његове појаве у Европи од пре више од триста година до данас променио се од црно-белих текстова до правих колористичких слика. Технологија израде папирног новца од великог је значаја и непрекидно се развија. Висококвалитетна хартија, разни нивои заштите, висока технологија и најсавременије технике штампе, дизајн препознатљив као националан, холограми уливају поверење у новац. Међутим, традиционална вештина уметника била је и данас је остала фундаментална у креацији и уметничких и заштитних обележја новца. То потврђује и наш сликар Паја Јовановић, аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница, који је остао доследан себи и својој животној мудрости – "Вештина је наћи лепоту".

Paja Jovanović, dizajner novčanica Kraljevine Jugoslavije

Paja (Pavle) Jovanović rođen je u Vršcu pre sto pedeset godina. Danas, jedna romantična ulica u njegovom rodnom gradu sa drvoredom po sredini nosi njegovo ime, jedna osnovna škola, likovni klub, spomen soba u klasicističkobaroknom zdanju najstarije bivše apoteke, dečja manifestacija... Prvo likovno obrazovanje stekao je u svom gradu, a kao mladić otišao je u Beč gde je diplomirao na Umetničkoj akademiji. Godine 1888. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije. Poznat kao prvi srpski slikar "Evropejac", kao orijentalni slikar predela, likova nošnji, oružja, istorijskih kompozicija, portretista čuvenih kulturnih radnika, poznatih žena, careva i kraljeva, ikonostasa u Novom Sadu i Dolovu... Slikar definisan kao akademski realista i impresionista, dobitnik mnogobrojnih medalja i odlikovanja čija se ostvarenja danas nalaze ne samo u muzejima u Srbiji već i u galerijama Evrope, Australije i Amerike.

Manje je, međutim, poznato da je naš veliki slikar zabeležen i na stranicama istorije Narodne banke Srbije i novčarstva kao autor crteža jedne od naših najlepših novčanica. Vrhunski umetnici i novac oduvek su bili u neraskidivoj kreativnoj vezi. Ne samo stariji metalni novac već i mlađi papirni novac često su dizajnirani po vrhunskim umetničkim standardima od nepoznatih ili signiranih umetnika. Umetnik se može javiti kao autor crteža i kao graver klišea novčanice prema priloženom crtežu. Prva izdanja jugoslovenskih kraljevskih novčanica štampana su u Francuskoj, a potpisali su ih čuveni francuski umetnici i graveri Servo, Deloš i Frepon (C. Serveau, E. Deloche, G. Fraipont). Godine 1929. štampana je prva novčanica u "našoj fabrici za izradu novca", u Zavodu na beogradskom Topčideru, koji u svom velelepnom kompleksu do danas štampa novac. Njegova izdanja od tridesetih godina potpisuju i vrhunski domaći slikari: Đorđe Andrejević-Kun, Vasa Pomorišac, Paja Jovanović.

Januara 1933. godine u opticaj je puštena novčanica od 1.000 dinara za koju je nacrt izradio Paja Jovanović. Ona na sebi nosi datum 1. decembar 1931. godine. Na njoj je prvi put u našem novčarstvu prikazan lik poznate žene – istorijske ličnosti, kraljice Marije Karađorđević. Na licu (aversu) novčanice dominira lik kraljice, na sredini na vodenom žigu lik je kralja Aleksandra I, na desnoj strani je orao u letu. Tekst na sredini napisan je ćirilicom. U donjem levom uglu napisano je ime autora crteža P. YOVANOVITSCH FEC. U desnom uglu je ime gravera E. DELOCHE SC. (Fec., skraćeno od latinskog fecit, izradio je; Sc., skraćeno od latinskog sculpsit, rezao je ). Na naličju (reversu) novčanice levo i desno su predstave žena od kojih leva drži srp i snop žita, a desna mač i štit sa državnim grbom. Tekst je pisan latinicom. Crtež je jasan, odaje lakoću i virtuoznost. Podstiče na iluziju monumentalnosti. Kombinuju se folklorni elementi i portret. Novčanicu je izdala Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, a štampana je u Zavodu na Topčideru. Potpisan je tadašnji guverner Ignjat J. Bajloni. Izrada klišea, snimanje, recenzija nacrta za novčanicu obavljena je u Parizu, u banci u kojoj je radio i graver ove novčanice.

Za centralni lik na novčanici, lik kraljice Marije Karađorđević, Paja Jovanović je koristio skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine. Danas se one nalaze u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije obratila se još 1928. godine našem slikaru koji je tada živeo u Beču sa porudžbinom za nacrt za ovu novčanicu. Sačuvana je prepiska Paje Jovanovića i tadašnjeg guvernera Narodne banke iz 1929. godine oko izrade nacrta i visine honorara. Za ovaj nacrt naš slikar je nagrađen velikim honorarom od 100.000 dinara koji je nadmašivao tadašnje honorare ostalih umetnika, autora nacrta za novčanice.

Izgled papirnog novca od njegove pojave u Evropi od pre više od trista godina do danas promenio se od crno-belih tekstova do pravih kolorističkih slika. Tehnologija izrade papirnog novca od velikog je značaja i neprekidno se razvija. Visokokvalitetna hartija, razni nivoi zaštite, visoka tehnologija i najsavremenije tehnike štampe, dizajn prepoznatljiv kao nacionalan, hologrami ulivaju poverenje u novac. Međutim, tradicionalna veština umetnika bila je i danas je ostala fundamentalna u kreaciji i umetničkih i zaštitnih obeležja novca. To potvrđuje i naš slikar Paja Jovanović, autor crteža jedne od naših najlepših novčanica, koji je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti – "Veština je naći lepotu".

Autor: Ljiljana Bakić
Izvor: Jat Revija  
http://blog.dnevnik.hr

Ključne riječi: papirni novac, novčanice, Jugoslavija, Paja Jovanović
Keywords: paper money, banknotes, Yugoslavia, Paja Jovanovic
English title: Paja Jovanovic, Designer of Banknotes of Kingdom of Yugoslavia