петак, 28. јун 2013.

Паја Јовановић, дизајнер новчаница Краљевине Југославије/Paja Jovanović, dizajner novčanica Kraljevine Jugoslavije

Паја Јовановић, дизајнер новчаница Краљевине Југославије


Паја (Павле) Јовановић рођен је у Вршцу пре сто педесет година. Данас, једна романтична улица у његовом родном граду са дрворедом по средини носи његово име, једна основна школа, ликовни клуб, спомен соба у класицистичкобарокном здању најстарије бивше апотеке, дечја манифестација... Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић отишао је у Беч где је дипломирао на Уметничкој академији. Године 1888. изабран је за члана Српске краљевске академије. Познат као први српски сликар "Европејац", као оријентални сликар предела, ликова ношњи, оружја, историјских композиција, портретиста чувених културних радника, познатих жена, царева и краљева, иконостаса у Новом Саду и Долову... Сликар дефинисан као академски реалиста и импресиониста, добитник многобројних медаља и одликовања чија се остварења данас налазе не само у музејима у Србији већ и у галеријама Европе, Аустралије и Америке.

Мање је, међутим, познато да је наш велики сликар забележен и на страницама историје Народне банке Србије и новчарства као аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница. Врхунски уметници и новац одувек су били у нераскидивој креативној вези. Не само старији метални новац већ и млађи папирни новац често су дизајнирани по врхунским уметничким стандардима од непознатих или сигнираних уметника. Уметник се може јавити као аутор цртежа и као гравер клишеа новчанице према приложеном цртежу. Прва издања југословенских краљевских новчаница штампана су у Француској, а потписали су их чувени француски уметници и гравери Серво, Делош и Фрепон (Ц. Сервеау, Е. Делоче, Г. Фраипонт). Године 1929. штампана је прва новчаница у "нашој фабрици за израду новца", у Заводу на београдском Топчидеру, који у свом велелепном комплексу до данас штампа новац. Његова издања од тридесетих година потписују и врхунски домаћи сликари: Ђорђе Андрејевић-Кун, Васа Поморишац, Паја Јовановић.


Јануара 1933. године у оптицај је пуштена новчаница од 1.000 динара за коју је нацрт израдио Паја Јовановић. Она на себи носи датум 1. децембар 1931. године. На њој је први пут у нашем новчарству приказан лик познате жене - историјске личности, краљице Марије Карађорђевић. На лицу (аверсу) новчанице доминира лик краљице, на средини на воденом жигу лик је краља Александра И, на десној страни је орао у лету. Текст на средини написан је ћирилицом. У доњем левом углу написано је име аутора цртежа  P. YOVANOVITSCH FEC. У десном углу је име гравера  E. DELOCHE SC. (Fec., скраћено од латинског fecit, израдио је; Sc., скраћено од латинског sculpsit, резао је ).

На наличју (реверсу) новчанице лево и десно су представе жена од којих лева држи срп и сноп жита, а десна мач и штит са државним грбом. Текст је писан латиницом. Цртеж је јасан, одаје лакоћу и виртуозност. Подстиче на илузију монументалности. Комбинују се фолклорни елементи и портрет. Новчаницу је издала Народна банка Краљевине Југославије, а штампана је у Заводу на Топчидеру. Потписан је тадашњи гувернер Игњат Ј. Бајлони. Израда клишеа, снимање, рецензија нацрта за новчаницу обављена је у Паризу, у банци у којој је радио и гравер ове новчанице.


За централни лик на новчаници, лик краљице Марије Карађорђевић, Паја Јовановић је користио скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године. Данас се оне налазе у његовом легату у Музеју града Београда. Народна Банка Краљевине Југославије обратила се још 1928. године нашем сликару који је тада живео у Бечу са поруџбином за нацрт за ову новчаницу. Сачувана је преписка Паје Јовановића и тадашњег гувернера Народне банке из 1929. године око израде нацрта и висине хонорара. За овај нацрт наш сликар је награђен великим хонораром од 100.000 динара који је надмашивао тадашње хонораре осталих уметника, аутора нацрта за новчанице.


Изглед папирног новца од његове појаве у Европи од пре више од триста година до данас променио се од црно-белих текстова до правих колористичких слика. Технологија израде папирног новца од великог је значаја и непрекидно се развија. Висококвалитетна хартија, разни нивои заштите, висока технологија и најсавременије технике штампе, дизајн препознатљив као националан, холограми уливају поверење у новац. Међутим, традиционална вештина уметника била је и данас је остала фундаментална у креацији и уметничких и заштитних обележја новца. То потврђује и наш сликар Паја Јовановић, аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница, који је остао доследан себи и својој животној мудрости – "Вештина је наћи лепоту".


Paja Jovanović, dizajner novčanica Kraljevine Jugoslavije


Paja (Pavle) Jovanović rođen je u Vršcu pre sto pedeset godina. Danas, jedna romantična ulica u njegovom rodnom gradu sa drvoredom po sredini nosi njegovo ime, jedna osnovna škola, likovni klub, spomen soba u klasicističkobaroknom zdanju najstarije bivše apoteke, dečja manifestacija... Prvo likovno obrazovanje stekao je u svom gradu, a kao mladić otišao je u Beč gde je diplomirao na Umetničkoj akademiji. Godine 1888. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije. Poznat kao prvi srpski slikar "Evropejac", kao orijentalni slikar predela, likova nošnji, oružja, istorijskih kompozicija, portretista čuvenih kulturnih radnika, poznatih žena, careva i kraljeva, ikonostasa u Novom Sadu i Dolovu... Slikar definisan kao akademski realista i impresionista, dobitnik mnogobrojnih medalja i odlikovanja čija se ostvarenja danas nalaze ne samo u muzejima u Srbiji već i u galerijama Evrope, Australije i Amerike.

Manje je, međutim, poznato da je naš veliki slikar zabeležen i na stranicama istorije Narodne banke Srbije i novčarstva kao autor crteža jedne od naših najlepših novčanica. Vrhunski umetnici i novac oduvek su bili u neraskidivoj kreativnoj vezi. Ne samo stariji metalni novac već i mlađi papirni novac često su dizajnirani po vrhunskim umetničkim standardima od nepoznatih ili signiranih umetnika. Umetnik se može javiti kao autor crteža i kao graver klišea novčanice prema priloženom crtežu. Prva izdanja jugoslovenskih kraljevskih novčanica štampana su u Francuskoj, a potpisali su ih čuveni francuski umetnici i graveri Servo, Deloš i Frepon (C. Serveau, E. Deloche, G. Fraipont). Godine 1929. štampana je prva novčanica u "našoj fabrici za izradu novca", u Zavodu na beogradskom Topčideru, koji u svom velelepnom kompleksu do danas štampa novac. Njegova izdanja od tridesetih godina potpisuju i vrhunski domaći slikari: Đorđe Andrejević-Kun, Vasa Pomorišac, Paja Jovanović.

Januara 1933. godine u opticaj je puštena novčanica od 1.000 dinara za koju je nacrt izradio Paja Jovanović. Ona na sebi nosi datum 1. decembar 1931. godine. Na njoj je prvi put u našem novčarstvu prikazan lik poznate žene – istorijske ličnosti, kraljice Marije Karađorđević. Na licu (aversu) novčanice dominira lik kraljice, na sredini na vodenom žigu lik je kralja Aleksandra I, na desnoj strani je orao u letu. Tekst na sredini napisan je ćirilicom. U donjem levom uglu napisano je ime autora crteža P. YOVANOVITSCH FEC. U desnom uglu je ime gravera E. DELOCHE SC. (Fec., skraćeno od latinskog fecit, izradio je; Sc., skraćeno od latinskog sculpsit, rezao je ). Na naličju (reversu) novčanice levo i desno su predstave žena od kojih leva drži srp i snop žita, a desna mač i štit sa državnim grbom. Tekst je pisan latinicom. Crtež je jasan, odaje lakoću i virtuoznost. Podstiče na iluziju monumentalnosti. Kombinuju se folklorni elementi i portret. Novčanicu je izdala Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, a štampana je u Zavodu na Topčideru. Potpisan je tadašnji guverner Ignjat J. Bajloni. Izrada klišea, snimanje, recenzija nacrta za novčanicu obavljena je u Parizu, u banci u kojoj je radio i graver ove novčanice.

Za centralni lik na novčanici, lik kraljice Marije Karađorđević, Paja Jovanović je koristio skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine. Danas se one nalaze u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije obratila se još 1928. godine našem slikaru koji je tada živeo u Beču sa porudžbinom za nacrt za ovu novčanicu. Sačuvana je prepiska Paje Jovanovića i tadašnjeg guvernera Narodne banke iz 1929. godine oko izrade nacrta i visine honorara. Za ovaj nacrt naš slikar je nagrađen velikim honorarom od 100.000 dinara koji je nadmašivao tadašnje honorare ostalih umetnika, autora nacrta za novčanice.

Izgled papirnog novca od njegove pojave u Evropi od pre više od trista godina do danas promenio se od crno-belih tekstova do pravih kolorističkih slika. Tehnologija izrade papirnog novca od velikog je značaja i neprekidno se razvija. Visokokvalitetna hartija, razni nivoi zaštite, visoka tehnologija i najsavremenije tehnike štampe, dizajn prepoznatljiv kao nacionalan, hologrami ulivaju poverenje u novac. Međutim, tradicionalna veština umetnika bila je i danas je ostala fundamentalna u kreaciji i umetničkih i zaštitnih obeležja novca. To potvrđuje i naš slikar Paja Jovanović, autor crteža jedne od naših najlepših novčanica, koji je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti – "Veština je naći lepotu".


Autor: Ljiljana Bakić
Izvor:
 Jat Revija  

http://blog.dnevnik.hr

Ključne riječi: papirni novac, novčanice, Jugoslavija, Paja Jovanović
Keywords: paper money, banknotes, Yugoslavia, Paja Jovanovic
English title: Paja Jovanovic, Designer of Banknotes of Kingdom of Yugoslavia



недеља, 19. мај 2013.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 10 динара 1920. Американка / Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 10 dinara 1920. Amerikanka

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 10 динара 1920. Американка



Ова новчаница је једина новчаница Народне банке која је израђена ван Европе. Њу је штампала Америчка компанија за банкоте (American Bank-Note Company) из Њујорка. За ову компанију се Народна банка определила на препоруку француске централне банке, чији су капацитети били, заузети, а уговор и наруџбине су ишле преко испоставе те компаније у Паризу.


Израда новчанице


На основу понуде Америчке компаније за банкоте и поднетог нацрта ове новцанице, Народна банка је писмом бр. 33421 од 23. децембра 1920. године наручила, с тим да су се у нацрту изврше одређене измене, израду 50 милиона комада ових новчаница, и то у 50 серија по милион комада, колико је израђено.
За штампање сваке серије плаћено је 15.000 долара или укупно 750.000 долара, што је по тадашњем курсу од око 45 динара за 1 долар износило 33.750.000 динара за целу количину ових новчаница у номиналној вредности од 500 милиона динара. Трошкови транспорта, осигуранја и др. су били срачунати засебно.
Трошкови израде ове такозване сталне новчанице сносила је држава, сходно одредбама тачке 3 Прелазних наређења у Закону о Народној банци Краљевине СХС 27. децембра 1921. до 8. марта 1922. године.


Опис новчанице 


Новчаницу карактерише штампа у јакој плавој боји у нијансама и прилично пуна хартија. Чист цртеж новчанице, без ивице, је величине: лица 142 x 81 mm, а наличја 135 x 80 mm. На лицу новчанице од цртежа је најупадљивији, на левој страни, снажан голи човек који покреће велики точак (симбол напредка). Изнад точка су представе две жене (богиње радиности и науке) и Меркура (симбол трговине).
Ознака серије (једно или два слова ћириличне азбуке) и број новчанице (шестоцифрени или седмоцифрени број  [НАПОМЕНА седмоцифрени број не постоји] ), штампани су црвеном бојом и налазе се у горњем десном и доњем левом углу лица новчанице.
На наличју новчанице је украшени рам који уоквирује цртеж четири планинска врха- прослављених српских ратишта: Кожуха, Ветерника, Доброг Поља и Кајмакчалана. 
На лицу и наличју новчанице, испод цртежа, одштампан је назив штампарије American Bank Note Company. За разлику од остале новчанице исте године издања (1920.), на овој новчаници нема имена аутора-цртача и гравера клишеа.


Оптицај    

          

Ова новчаница пуштена је у оптицај 5. августа 1922. године. Повлачењу ове новчанице из оптицаја приступило се на основу решења министра финансија бр. П-7350 од 23. јануара 1932. године. Повлачење из оптицајаје започето јула 1932. године, после треће објаве у „Службеним новинама". Повлачење ове новчанице из оптицаја вршило се заменом исте за једнаку вредност у другим новчаницама Народне банке. Ова замена је трајала три године, па је ова новчаница изгубила својство законског средства плаћања 18. јула 1935. године, али се и после тог рока могла замењивати на Главној државној благајни. У вези са овом новчаницом занимљив је један реферат Банкнотног одељења Народне банке (в. нап. 7) о квалитету ове новчанице. У њему се каже да је одлично израђена, па је врло тешко фалсификовати је, а да је хартија врло јака, али да губи своју чврстину после кратке употребе. Услед тога, од пуштања у оптицај августа 1922. године па до 19. фебруара 1926. године, Народна банка је из оптицаја повукла и спалила 293.511 комада ове новчанице, поред откупљених делова ових истих оштећених новчаница у вредности од око 185,4 хиљада динара.

       Фалсификати      

          

Према годишњим извештајима Банкнотног одељења Народне банке о фалсификатима, озбиљних фалсификата ове новчанице није било, јер су откривени примерци 1926. године 
(1 комад у Белој Цркви) и 1930. године (три комада у Косовској Митровици) били рађени ручно, невешто и грубо и зато потпуно безопасни.
Неке фирме су на својим рекламним листићима штампале једну страну ове новчанице, па су и ти леци били заплењени 1927. у Марибору, 1928. у Љубљани и 1929. у Загребу.




Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 10 dinara 1920. Amerikanka



Ova novčanica je jedina novčanica Narodne banke koja je izrađena van Evrope. Nju je štampala Američka kompanija za banknote (American Bank-Note Company) iz Njujorka. Za ovu kompaniju se Narodna banka opredelila na preporuku francuske centralne banke, čiji su kapaciteti bili, zauzeti, a ugovor i naruxbine su išle preko ispostave te kompanije u Parizu.

Izrada novčanice


Na osnovu ponude Američke kompanije za bankote i podnetog nacrta ove novcanice, Narodna banka je pismom br. 33421 od 23. decembra 1920. godine naručila, s tim da su se u nacrtu izvrše određene izmene, izradu 50 miliona komada ovih novčanica, i to u 50 serija po milion komada, koliko je izrađeno.
Za štampanje svake serije plaćeno je 15.000 dolara ili ukupno 750.000 dolara, što je po tadašnjem kursu od oko 45 dinara za 1 dolar iznosilo 33.750.000 dinara za celu količinu ovih novčanica u nominalnoj vrednosti od 500 miliona dinara. Troškovi transporta, osiguranja i dr. su bili sračunati zasebno.
Troškovi izrade ove takozvane stalne novčanice snosila je država, shodno odredbama tačke 3 Prelaznih naređenja u Zakonu o Narodnoj banci Kraljevine SHS 27. decembra 1921. do 8. marta 1922. godine.

Opis novčanice 

Novčanicu karakteriše štampa u jakoj plavoj boji u nijansama i prilično puna hartija. Čist crtež novčanice, bez ivice, je veličine: lica 142 x 81 mm, a naličja 135 x 80 mm.
Na licu novčanice od crteža je najupadljiviji, na levoj strani, snažan goli čovek koji pokreće veliki točak (simbol napredka). Iznad točka su predstave dve žene (boginje radinosti i nauke) i Merkura (simbol trgovine).
Oznaka serije (jedno ili dva slova ćirilične azbuke) i broj novčanice (šestocifreni ili sedmocifreni broj  [NAPOMENA sedmocifreni broj ne postoji] ), štampani su crvenom bojom i nalaze se u gornjem desnom i donjem levom uglu lica novčanice.
Na naličju novčanice je ukrašeni ram koji uokviruje crtež četiri planinska vrha- proslavljenih srpskih ratišta: Kožuha, Veternika, Dobrog Polja i Kajmakčalana.
 Na licu i naličju novčanice, ispod crteža, odštampan je naziv štamparije American Bank Note Company.Za razliku od ostale novčanice iste godine izdanja (1920.), na ovoj novčanici nema imena autora-crtača i gravera klišea.

Opticaj

Ova novčanica puštena je u opticaj 5. avgusta 1922. godine. Povlačenju ove novčanice iz opticaja pristupilo se na osnovu rešenja ministra finansija br. P-7350 od 23. januara 1932. godine. Povlačenje iz opticajaje započeto jula 1932. godine, posle treće objave u „Službenim novinama". Povlačenje ove novčanice iz opticaja vršilo se zamenom iste za jednaku vrednost u drugim novčanicama Narodne banke. Ova zamena je trajala tri godine, pa je ova novčanica izgubila svojstvo zakonskog sredstva plaćanja 18. jula 1935. godine, ali se i posle tog roka mogla zamenjivati na Glavnoj državnoj blagajni.
U vezi sa ovom novčanicom zanimljiv je jedan referat Banknotnog odeljenja Narodne banke (v. nap. 7) o kvalitetu ove novčanice. U njemu se kaže da je odlično izrađena, pa je vrlo teško falsifikovati je, a da je hartija vrlo jaka, ali da gubi svoju čvrstinu posle kratke upotrebe. Usled toga, od puštanja u opticaj avgusta 1922. godine pa do 19. februara 1926. godine, Narodna banka je iz opticaja povukla i spalila 293.511 komada ove novčanice, pored otkupljenih delova ovih istih oštećenih novčanica u vrednosti od oko 185,4 hiljada dinara.

Falsifikati

Prema godišnjim izveštajima Banknotnog odeljenja Narodne banke o falsifikatima, ozbiljnih falsifikata ove novčanice nije bilo, jer su otkriveni primerci 1926. godine (1 komad u Beloj Crkvi) i 1930. godine (tri komada u Kosovskoj Mitrovici) bili rađeni ručno, nevešto i grubo i zato potpuno bezopasni.
Neke firme su na svojim reklamnim listićima štampale jednu stranu ove novčanice, pa su i ti leci bili zaplenjeni 1927. u Mariboru, 1928. u Ljubljani i 1929. u Zagrebu.


Аверс новчанице 10 динара са датумом 1.11.1920. из колекције аутора блога
Avers novčanice 10 dinara sa datumom 1.11.1920. iz kolekcije autora bloga






Реверс исте новчанице
Revers iste novčanice
























   






















Литература

Literatura





Autori: Jovan Hadži-Pešić (uvodni tekst) i Zlatko Viščević (Varijante, specijaliteti i ostale zanimljivosti)
Izvori: Jovan Hadži-Pešić, Novac Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, Narodna banka Jugoslavije, 1. izdanje, Beograd, 1995., Zlatko Viščević, Kovanice i novčanice Jugoslavije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije, ND Castua, 2. izdanje, Rijeka, 2011.


reči za pretragu : shs, 10 dinara, 1920, amerikanka, kraljevina shs, yugoslavia, 10 dinara 1920